overthinker





11724


23.01.2017.

Ništa.


22.01.2017.

inside out

Prije par noći sestra je spomenula "Čovječe ne ljuti se", pitala da li ga imamo. Imali smo ga,ali je ostao kod moje djevojčice. Danas tako kad smo 'hodale', ona ode i kupi .
Sjedimo ja i ona večeras,kad će ona :
*Spremi se da te pobijedim.
-Šta si rekla?
*Da,da haj da igramo
-Hm,ajmo ko izgubi pere suđe?
*Dogovoreno.
Ljuuuuuuuuuudi moji za dlaku sam izgubila. ahaha Poslije te partije,došlo mi je loše i opet nisam mogla disati i kažem joj da idem do prodavnice (malo prošetati). Navučem trenerku,duksu i jaknu i izađem. Godilo je itekako. Ali neki prestrašan čovjek je išao cijelo vrijeme iza mene. I ja sam ubrzala,ubrzao i on. Naravno ja nisam imala na kreditu da nikoga zovnem i šta ću krenem još brže hodati. Otvaramm vrata od kuće kad će sestra:
*Aaa ne zaključavaj haj sa mnom vatru da naložim.
Ja pretrnula od straha i ona bi da opet izađem? Agh .. da izašla sam naravno . Kako majka danas kaže : "Pričamo ja i did o vama znaš. I onaj dan kad si došla pomogla mi,pa i ona e o tome smo pričali. Ti bi u vatru skočila za njom,nebitno koliko ljuta na nju bila za nju bi skočila."
Ja onako gledam i razmišljam,(taman smo u kao nekoj svađi od prije dva tri dana) .. Iskreno bih,ne znam da li postoji osoba koja ne bi to uradila.. Ona je rasla sa mnom,bila uz mene kad sam prohodala,kad sam progovorila,uvijek je tu da me zajebava,isprovocira,uvrijedi nekad bilo namjerno ili ne , nasmije, rasplače .. Ali uvijek tu.


Ne sviđa mi se ova nemoć,previše sam osjećajna ..


Stariji postovi